Први стих из Дисове песме Са заклопљеним очима „Поново ево ја налазим себе“ послужио је организаторима 48. Дисових свечаности да приреде вече поезије Владислава Петковића Диса и обележе 100 година од објављивања збирке Утопљене душе. Да нађе одговор на питање шта би Дис данас рекао и да ли је његова поезија нашла себе, Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис“ помогли су проф. др Александар Јерков и драмски уметник Небојша Дугалић казивањем стихова.
Баштинећи дело великог Диса, Библиотека у Чачку већ 48 година традиционално 10. марта, на дан песниковог рођења, започиње манифестацију у част великог завичајног и српског песника, али и поезије уопште.
Дисове свечаности трају до 27. маја када ће доделом Дисове награде овогодишњем лауретау Живораду Недељковићу бити спуштена завеса на још једно Дисово пролеће.
„Блискост и осећање које је понудио Дис у својој поезији била је изнеађујућа за тадашње време. Питање је шта смо од Дисовог великог дела упамтили и каквог смисла има овај јубилеј који нам отвара иста она питања која Дис поставља у својој песми „Наши дани“ и својој поезији. Разапет између себе и света у коме је живео, Дис је видео даље од свог времена. Та његова загледаност фасцинира и данас“ истакао је професор Јерков.
Владислав Петковић Дис рођен је 10. марта 1880. године у селу Заблаћу код Чачка као девето од тринаесторо деце Димитрија и Марије Петковић. Полугимназију је завршио у Чачку, седми и осми разред у Зајечару, а прва песма „Идила“ објављена је у „Српском књижевном гласнику“ у јулу 1903.године. Од 1906. до 1909.године Дис уточиште тражи у учитељском позиву у нижеразредним школама у Прлити и Мелници, али се та каријера неславно завршава. Прекретницу у песниковом животу представља 1911.година.
Дис је о свом трошку штампао прву књигу песама која му је за сва времена обезбедила место у самом врху српске поезије. „Утопљене душе“ су по много чему изазвале реакције савременика: за многе је био интригантан псеудоним са којим је књига потписана –DIS . На корицама само је наслов књиге и у горњем левом углу латинични псеудоним. На књизи од података још само назив штампарије –„Штампа“ Ст. М.Ивковића и Комп. И да књига кошта два динара. Толико сазнајемо из првог издање „Утопљених душа“ из 1911-године. У корицама књиге 47 песама разврстаних у пет поглавља. Називи песама „Тамница“ , „Највећи јад“, „Нирвана“, „Оргије“, „Пијанство“, „Коб“, „Распадање“….
Уз песме „Можда спава“ и „Међу својима“, довољно да Дис трајно обезбеди себи место у српској књижевности. У родном крају „Са очима изван сваког зла“ сваке марта почиње ново Дисово пролеће и апотеоза поезији.
