Свако од нас у једном тренутку осети потребу да забележи сопствени тренутак, отргне га од времена да се никада не заборави! Да ли и ви чувате ваше успомене? Не као фотографије, већ као писане трагове… дневник, ауотобиографску свеску… као званични документ живота?

Јунак романа „Мушки дневникˮ Душана Пејчића, Стефан Лука, у најосетљивијим годинама живота, жели да записује своје мисли, размишљања, дане, догађаје који никада неће нестати, којима ће се враћати, и које ће оживљавати. Он сликовито описује свог најбољег друга, родитеље, наставнике, своју прву љубав… осећаје које они буде у њему.

Потреба за разговором са самим собом, уз помоћ папира и оловке, својствена је свим тинејџерима. Стефан Лука открива још много тога из дечачке главе на свом путу ка пубертету, из ког одрасли  најчешће повлаче своја најлепша сећања.

Маријана Лазић