Жозе Едуардо Агвалуза, новинар и писац (1960), један је од најпризнатијих савремених писаца португалског говорног подручја. Рођен је у Анголи, а велики део свог живота провео је у Португалији и Бразилу. На српски језик су преведени његови романи Књига о камелеонима, Лични чудесник, Жене мога оца и Тропски барок. Изузетан је познавалац афричке културе, музике и књижевности.
Овај невероватно фантазмагорични роман нема класичну причу, коју можемо пратити ленеарно од почетка до краја. Агвалуза се у свом приповедању поиграва метафорама, алегоријама, симболима, древним ритуалима, као и историјом и савременом ситуацијом у родној Анголи. Да бисмо пратили радњу романа морамо бити познаваоци крвавих сукоба које су Анголу ослободиле од колонијалне власти Португалаца 1976. године, али и чињенице да борбе у Анголи, са повременим прекидима, нису престајале наредне три деценије, чиме је грађански рат опустошио државу. Од 2002. године Ангола је ослобођена грађанског рата, али не и диктаторске власти, привидне демократије, страних уплитања у економију и политику државе, борби између патриота и неоколонијалиста.
У роману су коришћени блистави описи древне магије и симбола афричке и анголске културе, као алегоријски прикази карактера садашње власти. Свака личност има паралеле са древним обичајима и веровањима, чиме се указује на аномалије у садашњем систему вредности. Љубавна прича између главног јунака, писца Бартоломеа Фолката и певачице Кианде открива сву мрачну страну живота у Луанди, уводећи низ ликова и догађаја који такав живот детаљно описују.
Читаоци овог романа уживаће у луцидним коментарима, циничном хумору писца, који на нежан и топао начин ставља љубав, породицу, децу, истинске патриоте у први план. Ти ликови су, у Агвалузином систему вредности, испред трговаца оружјем, дрогом, нафтом, дијамантима и лажних исцелитеља, тако да они дају смисао сваком битисању, без обзира на свеприсутни песимизам везан за стварност у држави.