Пре него што је издавачка кућа Лагуна објавила роман Тигрова жена Тее Обрехт, првенац америчке књижевнице рођене као Теа Барјактаревић 1985. године у Београду, до овдашње књижевне публике допрле су бројне вести о изузетном успеху ове младе ауторке. Ишчекивање првог српског издања Тигрове жене у преводу Дубравке Срећковић-Дивковић, несумњиво је подстакла вест да је Теа Обрехт постала најмлађа добитница престижне Оринџ награде. На уручењу овог признања, које се дуже од деценију и по додељује књижевницама из целог света, истакнуто је да нас ова књига подсећа како лако можемо да потонемо у варварство, али да сведочи и о снази и дубини људске љубави. Као остварење дубоке слојевитости, чудесне бајковитости и изузетне оригиналности засноване на умећу књижевнице да српске народне приче претвори у књижевно злато, читаоцима су ово дело у издању моћног Random Housa препоручили еминентни критичари The New York Timesa, The Sunday Timesa, Library Jorunala и бројних других гласила, па је он убрзо преведен на 30 светских језика. Ипак, податак да овај роман, од тренутка објављивања превода на српски језик до данас, суверено заузима прво место на Лагуниној листи најпродаванијих књига, представља више од еха тих звучних најава. Истинско интерeсовање овдашње публике превасходно je, чини се, заснованo на чињеници да je радња романа смештена управо на балканско тло, након страшног грађанског рата у коме су исцртане нове границе, брисани, преправљани и дописани стари, али и ствaрaни нови митови. Упркос извесној замагљености постигнутој симболичном употребом измишљених топонима, тај географски простор између Београда и далматинског приморја у коме се одвија радња романа, јасно је препознатљив.
Потресна вест о смрти вољеног деде уз кога је одрастала, затиче младу лекарку Наталију на службеном путу у заграничној области. Одатле, она креће у место где је, далеко од породице, старац преминуо. Потрага за истином о његовом тајанственом крају, прераста у јунакињино трагање за древним причама које су обележиле његов живот, али и њено детињство. Из мноштва приповести које је главна јунакиња упамтила од деде, својом снагом и сликовитошћу издвајају се две: вишезначна прича о бесмртном човеку Гаврану Гајлеу и живописна приповест о глувонемој младој жени која успоставља необичну везу са тигром побеглим из бомбама разрушеног зоолошког врта. Све што је нужно да би се разумео мој деда почива између те две приче… Те приче теку као тајне реке кроз све друге приче његовог живота… – каже она. У исти мах, трагање за коренима, за духом и причом предака, бива за главну јунакињу део оне суштинске потраге за самом собом, за својом и колективном прошлошћу која се мора познавати да би се јасније и прегледније указао пут којим корачамо.
Једини прави начин да заузмемо место међу онима који су својим мишљењем учинили да дебитантски роман Тее Обрехт стекне светску славу или да се приклонимо онима који њеном делу упућују негативно интониране критике, јесте да га учинимо делом властитог читалачког искуства. И према њему га самеримо.
Оливера Недељковић