Живот је некоме мајка, а некоме маћеха… У изреку да је свако кројач сопствене судбине, одавно смо престали да верујемо, јер би смо, вероватно,сви себи скројили мало веће и пуније новчанике, уделили себи више среће и мудрости, мање губитака и боли.
Колико год аутор романа покушавао да своју главну јунакињу смести у прави контекст, избегавајући њену судбину, живот Незнанке је некако одређен и скројен већ у најранијем детињству. Рано остаје без оца. Након школовања у манастиру, који јој је наметнула мајка, не би ли је склонила у страну и уживала у сопственом животу, девојка креће својим путем. Несигурно, али испуњена надом да може сама себи да скроји, бар, остатак судбине, напушта манастир. У трагању за собом и сигурним послом, често мења места и среће непознате људе – нове незнанке и незнанце. У потрази за срећом, затичемо је потпуно несрећну, на странпутици и у друштву људи сумњивог морала.
Кратко прозно остварење Патрика Модиана је интересантна прича о необичним људским судбинама, забрињавајућој усамљености човека, која је, на жалост господар и савременог доба.
Ни један пролазник – незнанац, никада неће имати увид у душе других пролазника. А када би се душе отвориле… свака би имала, бар, по једну своју бол. Многе никада неће доспети у песму или роман, неће бити подељене ни са ким, већ ће једноставно заувек остати закључане, неиспричане, баш тамо, где их сами носимо, у души.
Наташа Поповић