Жозе Сарамаго (1922-2010) је португалски књижевник, добитник Нобелове награде за 1998. годину. Код нас су га прославила дела: Ембарго и друге приче, Година смрти Рикарда Реиша, Слепило, Седам сунаца и седам месечина, Јеванђеље по Исусу Христу, Смрт и њени хирови.
Сарамагов роман Сва имена настао је 1997. , а код нас је преведен и објављен прошле, 2012. године у издању Лагуне из Београда. Ово је роман који са благим хумором својственим аутору говори о малом човеку, нашем савременику, о његовој отуђености и сивилу свакодневице. Радња романа прати судбину Господина Жозеа, помоћног писара који живи и ради у Матичној служби. Не знамо како изгледа, осим да има 52 године, да нема породицу и да је цео радни век провео као најнижи писар Централног регистра Матичне службе без икакве шансе за унапређењем. Ипак, Господин Жозе је веома предан свом сизифовски монотоном, чиновничком послу и представља метафору данашњег човека без имена и без идентитета.
Поред самачког живота и посла да архивира изводе из матичних књига и издаје копије на захтев странака, господин Жозе има један хоби, да прати дешавања у животима славних личности, слажући исечке из новина и други материјал у њихове досијее. Пажњу му привлачи фасцикла са изводом из матичне књиге једне жене и он себи поставља задатак да истражи њен живот. Овом одлуком започиње Жозеова авантура која има елементе криминалистичког романа. Он преко кровова упада у школу коју је похађала, фалсификује званични налог своје службе, лажно се представља.
Од узорног чиновника који никад не касни на посао и никад не користи одсуство током радног времена, Господин Жозе долази у сукоб са начелником службе, симболом државне моћи и бирократије.
Сарамаго у маниру Кафке или Гогоља изриче оптужбе на рачун бирократије у којој се губи свака топла људска особина, а која прождире малог човека за којег аутор нема много оптимизма.
Марија Радуловић