Радња псеудобиографског романа „SS Генерал” се одвија у рушевинама Стаљинграда, који је био једно од места најжешћих сукоба између јединица Вермахта и Црвене армије. Аутор је дански писац Свен Хасел који се током Другог светског рата борио као припадник немачких оружаних снага. Ово дело је први пут издато 1969. године и само је део циклуса који је Хасел сукцесивно објављивао у послератном периоду.
У свом циклусу Хасел описује ратна дешавања у првом лицу, што је посебно интересантно, јер његово лично искуство разбија неке овоштале стереотипе о немачкој војсци које су у послератном периоду створиле силе победнице. Хаселов опис Источног фронта је крајње искрен. Немачка армија губи ореол моћне борбене машине која мрви своје противнике. Војници су остављени на милост непријатељу који је много спремнији за рат. Они престају да се боре за било какве идеале већ за голи живот. Наређење је било да се иде напред без обзира на жртве, али без муниције, хране и медикамената, чак и без одеће. Док се водио рат у условима сурове руске зиме, командовало се из топлих берлинских канцеларија.
Стаљинград је место где су се сваког дана жртвовале хиљаде људи са обе стране да би се задовољиле манијакалне амбиције команданата. Хасел их види као интересну групу фрустрираних бирократа са симптомима озбиљних психичких поремећаја, и медиокритета са талентом за полтронизам који су се у погодном времену друштвене слабости дочепали водећих командних функција. Да би удовољили жељама политичког врха Партије сав квалитетан и слободоуман кадар су темељно елиминисали. Руси су имали своје „чистке“, Немци пак „Ноћ дугих ножева“. Индикативан је пример команданта 6. немачке армије која је била опкољена у Стаљинграду, генерала Фридриха Паулуса. Он је испоштовао Хитлерово наређење да се „бори до последњег човека“ и тај задатак потпуно извршио. За ту „заслугу” је добио највиши чин у немачкој војној хијерархији, да би се потом „достојанствено“ предао Совјетима.
Мада су неки покушали да оспоре веродостојност Хаселовог дела, он истиче да је оно засновано на стварним личностима и догађајима. У сваком случају Хаселово схватање ратне психологије је врло уверљиво и историјски потврђено. У роману „SS Генерал”, као и у осталим у циклусу, главни актери су поред његовог алтер-ега Свена и лукави Јозеф Порта, мудри наредник Стари, искусни Легионар, наивни Мали и нервозни Барцелона.
Ово дело се може најбоље окарактерисати као књижевна варијанта „Спасавања редова Рајана”. Интересантан је податак да је на основу Хаселових романа снимљен 1987. године и један филм у бившој Југославији под насловом „The Misfit Brigade“. У тој црнохуморној ратној драми поред филмских звезда Оливера Рида и Дејвида Карадина, лик Свена глуми Славко Штимац уз пратећу улогу и Бранка Видаковића.
Мирко Дрманац