Роман „Соломонова песма“ нобеловке Тони Морисон је најпознатије, а од стране критичара и највише цењено дело ове савремене америчке списатељице. Ауторка се и у овом роману бави животом црначких заједница и на њој својствен начин, отворено, снажно и аутентично, приповеда нам причу о одрастању, отуђењу, жудњи за слободом, потрази за љубављу и сопственим идентитетом.
Тони Морисон у овој књизи прати одрастање и сазревање Мејкона Млекаџије, сина имућног земљопоседника, и његовог најбољег пријатеља Гитера. За разлику од Мејкона, који је изузетно био везан за своју мајку, ћерку чувеног лекара, Гитер је одрастао потпуно сам, без пријатеља и родитеља. Одрастајући у породици бивших робова где су појединци потлачени и увек обележени именом или надимком, Мејкон решава да открије тајну свог порекла. Кроз скривену причу о породичном благу креће у потрагу за сопственим идентитетом. На том пут суочава се са „белим светом“ и свим његовим суровостима које ће му донекле предочити и његов пријатељ. Верујући да је открио истину о својој породици Мејкон се враћа на југ, враћа се под тиранију свога оца, а Гитер наставља свој пут и прикључује се једној терористичкој групи. Међутим, потпуну истину о свом пореклу Мејкон ће сазнати тек након поновног сусрета са Гитером. Некадашњи најбољи пријатељи нису ни слутили да ће њихово поновно виђење прерасти у смртоносни сукоб.
„Соломонова песма“ је савремен, узбудљив и слојевит роман у коме нам Тони Морисон приповеда о угроженима, заборављенима, потцењенима, о онима који имају потребу да нешто кажу и да се побуне. Мејкон Млекаџија је био један од њих, црни дечак који ће на крају свога пута осетити и суочити се са последицама сопствене немарности и охолости. Но, можда је Мејконово кајање дошло прекасно јер је за искупљење остало јако мало времена.
Биљана Раичић