Secanje-na-ljubavРаздвојени вихором ратом двоје младих људи, Ленка и Јозеф, срећу се после више од пола века у Њујорку, на венчању својих унука.Случајно упамћена прича из фризерског салона о сусрету младине баке и младожењиног деде у Америци који су у младости били муж и жена, послужила је ауторки Алисон Ричман да изгради потресан роман о снази прве љубави, пријатељству, али и ужасима Другог светског рата и страдању Јевреја у логорима Европе и трагедијама преживелих. Јунаци романа „Сећање на љубав“ су Ленка Јозефина Мајзер, деветнаестогодишња студенткиња сликарства на Прашкој академијуи, и Јозеф, син имућног прашког акушера, три године старијијег припадника њеног народа, студента медицине од кога се очекивало да настави породичну традицију лекара. Али, ово није сладуњава прича о љубави: Ленкин лик стваран је по моделу сликарке Дине Готлибов која је била у логору Терезин, а потом емигрирала у Америку, имена још неких сликара и породица који се помињу страдали су у холокаусту, као и многе друге сцене из логора и романа су део трагичне судбине Јевреја.

Љубав двоје младих одобриле су породице, припремљено је венчање. Али Јозефова породица паковала је кофере за бекство пред немани фашизма у Америку и требало је да пође и Ленка. Она је одлазак условљавала поласком и своје породице, оца, мајке и млађе сестре Марте. Одлуку да за Мајзере не могу да обезбеде визе у том моменту Јозеф саопштава својој изабраници, на наговор њеног оца, дан после венчања. Ленка одбија да пође са мужем у Лондон, а потом преко океана у Америку и остаје у Прагу са својима да чека позив и писмо да им се придружи. Јозефова породица страда на броду који је потопљен недалеко од енглеске обале, једино се спасава Јозеф, али његово име грешком се налази на списку утопљеника и та вест стиже и до младе девојке у Чешку коју су већ окупирале немачне јединице.

За Јевреје почињу прогони, најпре обележавање жутом траком са Давидовом звездом, потом ограничење кретања, одузимање имовине до спровођења у логор у Терезину. Кроз књигу теку две паралелне приче, једна Ленкина из логора уз све страхоте кроз које пролази њена породица и Јевреји, живот у најстрашнијим условима, стална претња смрћу и отпор који се јавља у сликарима издвојеним у посебно одељење, спровођење у Аушвиц крајем 1944. године, страдање најближих у гасној комори… У Ленкиној свести иако се после свих трагедија удаје за америчког официра, који ће је из логора одвести у Америку и пружити јој удобан живот, нису избледела сећања на прву љубав.

Јозеф има други пут, завршава медицину, жени се у новој земљи Амалијом, припадницом свог народа која је такође имала трагичну судбину и изгубила целу породицу. Али Ленкина слика и даље је присутна, свежа. Венчање двоје младих, Ленкине унуке и Јозефовог унука, повезаће две особе које су целог живота патиле једна за другом, живеле животе које им је историја наметнула, и које ће, гле судбине, поново живот спојити и дати им још једну шансу.

 

  1. јул 2015.                                                             Даница Оташевић