Ратко Божовић, Пријатељ, Чигоја, 2010
У времену када верност и оданост ретко издржавају најповршније провере и невелика искушења, кад год изговоримо стару истину да је пас човеков најбољи пријатељ, као њен ехо неизбежно допре до нас и мисао да је човек човеку вук. И за уверење Бена Вијамса да не постоји бољи психијатар на свету од штенета које вам лиже лице, и за Фројдову мисао да су, за разлику од паса, људи неспособни за истинску љубав, јер увек мешају љубав и мржњу, сигурну потврду проналазимо на свакој страници књиге, која се прошле године, у издању Чигоја штампе, појавила под насловом Пријатељ. Књигу тог једноставног, али једино могућег наслова, о сусрету човека и пса који је сусрет две различите интелигенције, две воље које се емотивно усклађују, како је записао књижевник Филип Давид, приредио је истакнути социолог проф. др Ратко Божовић.
Првобитна намера приређивача да напише књигу о властитом псу, временом је прерасла у замисао да се међу једним корицама сакупе приче љубитеља педигрираних, али и свих оних паса који својим примером потврђују како је љубав најпоузданији родовни лист. Изузев у једном случају, сви записи прикупљени пре две године у запаженој и веома брзо распродатој књизи Пси и њихови пријатељи, писани су наменски, по позиву приређивача. Пресудни критеријуми за одабир аутора, који су, најчешће, веома дирљиво и живописно износили своја искуства и сазнања о псима, били су способност да проживљено осећају свет својих љубимаца, али и да поседују извесне литерарне склоности и дар да се изразе. Своја сведочења о четвороношцима који неретко разумеју свога хранитеља дубље него припадници људске врсте, своје потресне приче о људском немару, настраности и бестијалности, али и упечатљиве записе о псима као снажним подстицајима у животима разочараних и депримираних људи, приложили су за ову књигу писци Давид Албахари, Филип Давид, Вук Драшковић, Весна Јанковић, Марија Кнежевић, Душан Ковачевић, Биљана Србљановић, као и бројни новинари. Приређивач се одлучио да у следећој књизи, насловљеној Пријатељ, дода још низ исповести приврженика и неуморних бораца за права створења на која често неоправдано гледамо са висине оног који поседује. При том је са човекових наклоности и осећања, овога пута тежиште пренео на псеће врлине и на тај начин нас опомињући да се на ова племенита бића људи заиста имају у чему огледати: и у верности ближњима, и у чврстини воље, и у истрајности, и у достојанственој патњи, и у саосећању са ближњима.
Читаоци који имају среће да читају ову књигу док им уз колено дрема властити пас, овим причама би сигурно могли дописати макар још једну занимљиву повест, ону из властитог искуства. Пред оним другима, скоро непрестано ће се указивати нека шапа пружена на поздрав или влажна њушкица која их је, некада давно, увесељавала својим лавежом. И једни и други, могли би књигу Пријатељ доживети и као подстицај да се врате страницама врхунске књижевности, од Хомера, Толстоја, Џека Лондона, Чехова, Тургењева, Јасењина и Лондона до бројних других аутора, одакле нас, баш као са корица књиге коју је приредио проф. др Ратко Божовић, дубоким и мудрим погледом пуним љубави и поверења нетремице посматрају Аргос, Ласка, Џими или разиграна Каштанка.
Оливера Недељковић