Када је на Светском економском форуму у Давосу 2008. године економска и политичка елита расправљала о феноменима који ће током наредних петнаест година изазвати велике потресе у свету, један од интервјуисаних футуролога предложио је да се међу њима, као прилично извесни, издвоје само четири – цена барела нафте од 500 долара; вода као тржишно средство размене, баш као и нафта, те ће се на берзи пратити и курс воде; Африка као несумњива економска сила у наредним деценијама и – ишчезнуће књиге.
Дакле, према мишљењу овог савременог пророка, нестанак књиге може за човечанство имати далекосежне последице, попут редукције воде или недостатка нафте.
Али, шта о судбини књиге у савременом друштву мисле неки од најистакнутијих интелектуалаца данашњице? Одговор ће свакако занимати све пробране духове који још увек, у електронској ери помало нервозних и нестрпљивих читалаца, и даље посвећенички и зането пониру у чаробни, шушкави свет класичних књига које, у џепу, ранцу, под јастуком, на ноћном сточићу или у руци издигнутој изнад топле купке још увек одолевају све агресивнијој информатичкој револуцији.
„Књига изазовног и изазивачког назива Не надајте се да ћете се решити књига неминовно ће наћи пут до срца правих читалаца. У њој познати есејиста, драматург и сценариста Буњуелових филмова Жан-Клод Каријер, и прослављени романописац и семиолог Умберто Еко размењују мисли о судбини књиге у савременом друштву. Али њихов невезан разговор, вођен у Каријеровом стану у Паризу и Ековој кући у Монте Черињону, покреће и многа друга провокативна питања. Шта су књиге заиста и какав је њихов допринос представи коју имамо о властитој прошлости? У којој мери се оне могу сматрати поузданим сведочанствима протеклих збивања и колики је био удео људске глупости у формирању наше историјске свести?
Необавезан разговор двојице заљубљеника у књигу обилује анегдотама, виспреним запажањима и досеткама, али пре свега, зрачи оптимизмом.
Ипак, највећа врлина ове књиге можда је у томе што не нуди готове одговоре. Она нас на приступачан начин уводи у авантуру људског духа и неосетно побуђује рад наших можданих вијуга. А данас нема ничег потребнијег“, закључује уредник у надахнутом уводном слову.
Овај несвакидашњи омаж класичној папирној књизи отвара Предговор Жан-Филипа де Тонака, новинара који дискретним питањима даје шлагворте опуштеној и изузетно занимљивој размени мишњења Каријера и Ека о будућности штампане књиге, о чему речито говоре наслови поглавља – Књига неће умрети, Нема ничег непостојанијег од трајних носилаца записа, Кокошкама је требао читав век да науче да прелазе преко друма, Навести имена свих учесника битке код Ватерлоа, Освета изопштених, Свака данас објављена књига је постинкунабула, Књиге које су по сваку цену хтеле да стигну до нас, Наше знање о прошлости дугујемо кретенима и глупацима, или острашћеним противницима, Ништа неће стати на пут таштини, Похвала глупости, Инетрнет или damnatio memoriae, Цензура ватром, Све оне књиге које нисмо прочитали, Књиге на олтару и књиге у „Паклу“, Шта урадити са библиотеком после своје смрти?
Књигу коју је са француског превео Миодраг Марковић, обима 195 страна, издали су 2011. године Бранко Кукић и „Градац К“, као 73. књигу у реномираној едицији „Алеф“.
мр Маријана Матовић