Од Првог светског, или, како га савременици често називају Великог рата, катаклизме огромних размера која је и победничкој и пораженој страни донела ужасна разарања, смрт, патњу и бол, прошло је читаво столеће, али у колективној европској свести ова ратна апокалипса урезана је као неизбрисиви ожиљак, из корена мењајући схватање живота и људских вредности. Брутално и крваво отрежњење ратног безумља неизбежно и неопозиво развејало је илузије о његовом брзом и тријмуфалном завршетку.
Европски рат променио је и географску карту Старог света, окончавши постојање четири велика царства и доводећи на сцену нове државе. О највећем ратном сукобу у дотадашњој историји написано је мноштво дела која објашњавају његове узроке, ток, завршетак и последице, али ретка су она која га сагледавају из хумане перспективе – кроз осећања, утиске, доживљаје и расположења учесника из разних земаља са обе зараћене стране.
У свом ремек-делу минијатурне биографије Лепота и туга : интимна историја Првог светског рата, Петер Енглунд широкој публици приближава „малу историју“, историју ратне свакодневице и малих ствари, али подједнако значајних као и такозвана велика историја ратова и револуција.
На основу разноврсних аутентичних докумената, аутор прати четворогодишњу ратну судбину деветнаест младих људи, непознатих или заборављених, увучених у вртлог великих политичких, идеолошких и друштвених ломова. Сви они сведоци су драматичних и застрашујућих догађаја на Источном фронту, у Алпима, Источној Африци, Месопотамији, Балкану. Без обзира на њихове различите судбине, улоге, пол или националност, сви имају нешто заједничко – рат им је одузео младост, илузије, наду, човечност.
Хероји ове несвакидашње ратне повести лепоте и туге, илустроване аутентичним фотографијама, су: Елфриде Кур (немачка ученица, 12 година), Рихард Штумпф (морнар на немачком бојном броду, 22 године), Пал Келемен (коњаник у аустроугарској војсци, Мађар, 20 година), Андреј Лобанов-Ростовски (инжењерац у руској војсци, 22 године), Флоренс Фармборо (медицинска сестра у руској војсци, Енглескиња, 27 година), Крестен Андерсен (војник у немачкој војсци, Данац, 23 године), Мишел Корде (француски чиновник, 45 година), Славка Михајловић (српска лекарка, 26 година, ратне године провела помажући и лечећи рањене и болесне током агоније трогодишње стране окупације и коначно дочекала ослобођење), Вилијам Хенри Докинс (инжењерац у аустралијској војсци, 21 година), Софија Бочарски (болничарка у руској војсци, 21 година), Рене Арно (пешадинац у француској војсци, 21 година), Рафаел де Ногалес (коњаник у османској војсци, Јужноамериканац, 35 година), Харви Кушинг (војни хирург у америчкој војсци, 45 година), Ангус Бјукенан (пешадинац у британској војсци, 27 година), Вики Копенс (војни пилот у белгијском ратном ваздухопловству, 22 године), Олив Кинг (шофер у српској војсци, Аустралијанка, 28 година), Винченцо д’Аквила (пешадинац у италијанској војсци, Италоамериканац, 21 година), Едвард Маусли (артиљерац у британској војсци, Новозеланђанин, 28 година), Паоло Монели (брдски пешадинац у италијанској војсци, 23 године) (наведене су године старости на почетку рата и главно занимање током ратних година).
Ово дело је у извесном смислу антиисторија, јер је ауторов циљ био „да овај, на сваки начин епохалан догађај, сведе на његову најситнију, атомску честицу, наиме на појединачно људско биће и његове доживљаје.“ О овој упечатљивој интимној повести Великог рата уредник, проф. др Милан Ристовић, у рецензији записује: „Петер Енглунд склапа разбијену слику рата од крхотина људских судбина: дневници, писма, аутобиографски записи, мушкараца и жена, официра и војника, цивила, лекара, болничарки, добровољаца и оних посланих на бојишта без њихове воље, младих и оних у зрелим годинама – нити су сложеног ткања у којем се преплићу живот и смрт, у рововима, позадини, војним лазаретима, борделима, железничким станицама, европским метрополама и провинцијским забитима чија имена добијају важност на војним картама.“
Лепота и туга (2008) преведена је на преко двадесет језика, а пред српским читаоцима појавила се у издању београдске „Геопоетике“ 2014. године (превод са шведског Спаса Ратковић): „Србија је, као што нам је свима познато, играла изузетно важну улогу у историји Првог светског рата; он ни у једној другој земљи није проузроковао толике патње. То што ће ова књига сада имати и српске читаоце за мене је и важна ствар и велико задовољство“ (из Енглундовог Предговора српском читаоцу).
Петер Енглунд (Боден, Шведска, 1957), историчар и писац, професор на Универзитету Упсала до 2001, а до 2006. професор на Институту за драму у Стокхолму, члан је Шведске академије и од 2009. њен стални главни секретар. Студирао је археологију, теорију филозофије и историју на Универзитету у Упсали. Докторирао је 1989. године са радом Угрожена кућа : племићке представе о друштву у доба ‘Шведског царства’, једним од првих већих шведских написа из историје менталитета.
Ужа Енглундова специјалност је историја XVII столећа. Највећи успех постигао је књигом Полтава (1988), дехероизираним описом, дан за даном, битке коју су јединице Карла XII изгубиле против снага Петра Великог. Својим приступом, базираним на свој доступној грађи, од докумената преко писама до поезије, и специфичним стилом у коме преплиће строгу научну анализу и приповедачки дар, освојио је читаоце и невероватно допринео популаризацији историје у Шведској. Поред неколико награђених монографија и збирки есеја (међу којима су и неки прерађени чланци и репортаже које је писао као новинар), своја новинарска искуства из праћења ратова у Хрватској, Босни, Авганистану и Ираку сажео је у књизи Сцене из огледала : фрагменти успомена из четири рата (2006).
мр Маријана Матовић
- јануар 2016.