Марина Степнова једна је од најзначајнијих писаца савремене руске прозе. Рођена је у граду Јефремову 1971. године. Из родног града 1981. заједно са породицом сели се у Кишињев, где уписује Филолошки факултет Кишињевског универзитета. Након три године одлази у Москву и своје школовање завршава на Књижевном институту „Максим Горки“. Њен први роман „Хирург“ (2005), улази у избор за награду „Национални бестселер“. Године 2011. објављује роман „Лазарове жене“, који добија награду „Велика књига“, а већ 2012. налази се у најужем избору за престижне награде: „Руски букер“, „Национални бестселер“ и награде „Јасна пољана“. Свој трећи роман, „Безбожна уличица“, објављије средином 2014. године. Марина Степнова данас живи и ради у Москви.
Роман „Лазарове жене“ руске списатељице Марине Степнове један је од најпревођенијих руских романа у последњих неколико година. Поменути роман објавила је зрењанинска „Агора“ у преводу Милене Панаjотовић, а то је уједно и 11. инострани превод ове књиге. Роман прати судбину генијалног научника Лазара Линдта чији живот „пресецају“ три необичне жене: Марусја – генерацијски недостижна супруга Лазаровог пријатеља, Галина – прелепа, хладна и дубоко интимно несрећна Лазарова супруга и Лидочка – Лазарова унука коју он заправо никада није ни видео јер је умро пре њеног рођења. Поменути јунаци Марине Степнове, свако на свој начин, пробијају се кроз ултимативни бирократски апарат младе совјетске државе, покушавајући да прихвате и преболе своје губитке, одбацивање и неприхватање околине и својих ближњих. Кроз лик Лазара Линдта, љубимца судбине, себичаног, храбарог и веселог али истовремено усамљеног и несхваћеног јунак свога времена, ауторка нам поручује да таленат и генијалност не чини увек људе срећним. Јер шта ако људи попут Линдта желе само једно – да су сасвим обични и просечни…
Роман „Лазарове жене“ је заправо прича о једној породоци, једном времену и једној земљи. Како сама ауторка каже …Ово је књига о томе колико значи да свако од нас има дом, породицу и љубав…
Биљана Раичић