Професора естетике на Факултету хуманистичких наука у Барселони, Рафаела Аргуљола упознајемо овога пута преко романа „Лампедуза“, коме су претходили путописи, есеји, песничке збирке и други бројни наслови.
У средишту романа је митска прича…
Након студија, Леонардо Карачи, заљубљен у свет антике креће на путовање бродом ка Сицилији у жељи да доживи дух старих времена. Међутим, у његовом животу, испуњеном срећом и једноставношћу, долази до потпуног преокрета, неочекиваног удараца и снажног бродолома. Карачи се заљубљује у Ирене, прелепу плесачицу, која са својом путујућом трупом одлази на пут, заказујући Карачију сусрет на острвцету Лампедуза. Осим штозна где ће је, ако треба вечно чекати, Карачи не зна када ће тачно до тог сусрета доћи.
Љубав на први поглед претворила се у вишегодишње чекање на Лампедузи, на малом, учмалом острву које су многи већ напустили и где се ни они ретки бродови више не заустављају. Када је нада почела да бледи и живот прерастао у грозничаво лутање, неизвесност и крајњу запуштеност, нова љубав уноси светлост у огољени живот Леонарда Карачија.
Али љубавна прича се и овде поново прекида. Почиње рат… Леонардо напушта Лампедузу носећи са собом терет две недовршене љубави.
Након много година Карачи се бојажљиво враћа Лампедузи да би сагледао да ли су трагови његове прошлости живи или ће му од свега остати само болно сећање…
Сви долазе и одлазе… Где се у том вртлогу дешавања сада налази остарели Леонардно Карачи? Да ли је кроз љубав, рат и чежљу осим себе пронашао и оне које је волео? Да ли га они чекају, као што је он давно чекао њих?