Радина Вучетић:

Кока-кола социјализам

Американизација југословенске популарне културе шездесетих година XX века

(Београд, Службени гласник, 2012. – Библиотека Друштво и наукаИсторија)

Koka-kola-socijalizamНа основу обимне архивске грађе што се сагледава из списка извора и литературе, најновија књига др Радине Вучетић, историчара, документовано потврђује да је култура  неодвојива од друштвене, политичке и културне историје. Рецензенти ове обимне студије (457 стр) која руши стереотипе о томе шта је југословенска култура била 1960-их година,  су проф. др Милан Ристовић и проф. др Јелена Ђорђевић.

„… Присуство кока-коле у Југославији, земљи социјализма са комунистичком идеологијом, из угла Америке и Југославије, предстсављало је још једну победу обе стране. Американци су свој симбол, симбол капитализма, извезли у социјализам, и тако читаве генерације Југословена учинили делом американизованог света, а Југославија је овим потезом  додала још једну ставку на списак својих поступака којим је показивала колико је либерална и на коју страну нагиње у популарној култури…“ (стр. 336).

Производња кока коле   почиње и у Земуну 1968. године те Југославија долази на листу оних земаља „од Аљаске до Сахаре, од Токија до Буенос Ајреса, од Софије до Сиднеја“, које могу да уживају у „изванредном пићу које се нигде не мења, са укусом који никада не може досадити“. Неспорно, амерички утицај тј. американизација је трајно обележила  20. век и свакога ко је стасавао у социјалистичкој, Титовој Југославији.  „О томе сведоче „материјализовања“ американизације, оличена у кока-коли, Мекдоналдсу, „левис“ фармеркама или „марлборо“ цигаретама, али ништа мање ни у америчким културним вредностима и технолошким достигнућима, које су и глобалне вредности 20. века, као што су романи Ернеста Хемингвеја, Френсиса Скота Фиџералда или Вилијама Фокнера, филмови попут Казабланка, Велики диктатор или Грађанин Кејн, музика Џорџа Гершвина или Џона Кејџа, филозофија Херберта Маркузеа, сликарство Ендија Ворхола, храбри феминистички искораци Бети Фридан, ИБМ компјутери, „Мајкрософт“ Била Гејтса или „Епл“ Стива Џопса…“, записује Радина Вучетић у предговору своје књиге која је резултат темељног вишегодишњег историографског проучавања американизације југословенске популарне културе, а која аргументовано доказује да та Југославија није била много „западнија“ од других земаља источног блока. Ретки противници американизације тог времена су Добрица Ћосић који је сматрао да је америчка масовна култура пошаст за нашу културу  и Момо Капор који је говорио да њега не занима Коса или неки хипици, већ како живи шегрт на Вождовцу.

 „…Желела сам да покажем како је изгледао живот у СФРЈ, у Југославији 1960-их година где су долазиле светске филмске и музичке звезде, астронаути, где су се издавали Марвелови стрипови и Плејбој, где су на Битеф долазиле авангардне позоришне трупе, где су одржаване изложбе поп арта или апстрактног експресионизма, а истовремено је забрањивано приказивање филмова црног таласа [Жика Павловић, Душан Макавејев, Желимир Жилник…] и није било дозвољено критиковати власт“, рекла је ауторка на једној од промоција своје књиге која је за кратко време постала својеврстан хит.

          Кока кола социјализам – интригантна метафора, али и реалност, привид слободе…! Сатоји се из шест идејно-тематских целина: I. Југославија и Америка – кратак преглед на спољну политику ;  II. Између ружичастог Холивуда и црног таласа ;  III.  Промена ритма ; IV. Модернизам и авангарда у борби за социјализамV. Живот на амерички начин ; Закључак: Амерички сан на југословенски начин.

          Радина Вучетић је  доживела и живела културу о којој говори. Та блиска прошлост заинтересовала је и читаоце чачанске библиотеке – било да су са асфалта или калдрме.

 Милица БАКОВИЋ