Паоло Следећи Фернана Бродела, једног од оснивача савремене друштвене историје који верује да историчар бира теме на основу својих афинитета и интересовања, али и емоција, и Дубравка Стојановић своје вишегодишње истраживање сабрано у књизи Калдрма и асфалт смело започиње реченицом „Волим Београд“, те основне методолошке поставке ове књиге, како пише у Предговору, „могу бити јерес за нашу академску средину“.
О главном граду Србије је доста написано што се сагледава и у Библиографији на крају ове књиге коју је сачинила Маша Милорадовић. Ипак, ретки професионални историчари бавили су се историјом Београда чија је архива, нарочито за период од 1903. до 1914. године, у највећој мери нестала током два светска рата. У српској историографији, тема урбанизације као један од кључева за разумевање прошлости актуелна је током 90-их година двадесетог века те аутор за две деценије којима се бави ова књига, систематизује постојеће богатство досад неискоришћених извора. Између осталог, анализирани су подаци о читаности књига, репертоару и гледаности позоришних представа, концерата, биоскопа, затим библиографија тадашње штампе, водичи града и пописи имена улица, пописи кафана, разних удружења и клубова, бањских гостију и првих телефонских именика, спискови победника спортских такмичења, реклама, огласа… Неспорно, подробна анализа свих тих области, аутентично сведочи о формирању новог укуса и нове моде…
Дубравка Стојановић (Београд, 1963), доцент на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду, бави се модернизацијским процесима, историјом политичких идеја у Србији, друштвеном историјом и анализом уџбеника историје. Већ и сами наслови њених књига аргументовано потврђују да је Награда града Београда за друштвене и хуманистичке науке за 2003. годину стигла у праве руке: Искушење начела: Српска социјалдемократска партија и ратни програм Србије 1912-1918 (Београд, 1994), Србија и демократија 1903-1914 : историјска студија о „златном добу српске демократије“ (Београд, 2003), Србија 1804-2004 : три виђења или позив на дијалог (са Љ. Димићем и М. Јовановићем) (Београд, 2005). Коаутор је књиге 1804-2004 : модерна српска држава : хронологија (Београд, 2005) и серије објављених историјских извора: Живети у Београду, Документа Управе града Београда, I-V (Београд, 2005-2007).
Калдрма и асфалт, симболична метафора српске престонице и свих вароши у Србији! Садржај је подељен у две идејно-тематске целине : Град и Грађани.
У другом делу књиге чији су рецензенти Милан Ристовић и Мирослав Јовановић, у поглављу Елитна и масовна култура : књиге, концерти, биоскопи, циркуси, изузетно је занимљива анализа годишњих извештаја Народне библиотеке Србије објављиваних сваке године у облику прецизно и тачно разрађених статистика те дају јасну слику читалачке публике, њеном социјалном пореклу и интелектуалним потребама.
Први извештај је објављен 1895. године у Годишњаку Српске краљевске академије. У првом периоду, тј. до 1900. године, највећа посета је 1895. године (794 читаоца), а најмања 1900. године јер је Библиотека током лета била затворена. У том периоду је научна литература превладала над забавном с обзиром да су главна читалачка публика ђаци и студенти. У другом периоду, почетком двадесетог столећа, тј. од 1901. године, Библиотека је много детаљније пратила кретање и раслојавање читалачке публике која је постала социјално сложенија, што показује и број реверса (на 9.923 реверса тражено је 16.497 књига). Број забавних књига је четири пута већи него раније тако да се број тражених научних књига смањио за трећину. Број читаних књига на српском језику премашио је број читаних књига на страним језицима. И 1902. године, романи и друге форме лепе књижевности били су читанији од научне литературе што показује тренд повећања интересовања оних читалаца којима читање није било посао или ђачка обавеза. Поред ђака и професора, појављују се чиновници, уметници, лекари, официри, учитељи, а најмање је свештеника и адвоката. Те године статистика први пут уводи посебну категорију жене ( тада их је уписано 357)…
… На крају, нека читаоци сами процене да ли је Дубравка Стојановић, бавећи се прошлошћу на почетку трећег миленијума, успела да објасни урбанизацију и европеизацију Београда, али и време у коме живимо?!
Милица БАКОВИЋ