Прослављени режисер и сценариста, аутор неких од најзначајнијих фимова српске кинематографије Здравко Шотра (1933), доноси пред читаоце мемоарско дело под називом Држећи се за ваздух, чији назив неодољиво подсећа на наслов чувеног Шотриног филма из 1984. године.
У овом изванредном мемоарском делу Шотра нам приповеда, лако, дирљиво и веома искрено свој животни пут- од детињства у Херцеговини ,које прекида Други светски рат, до ратних година на Косову, као и о тешким данима немаштине и школовања у Београду, све до упознавања са телевизијом, позориштем и филмом. Описи сиромаштва и беде у поратном Београду изузетно су снажни, као и једак осврт на трагичне догађаје у Херцеговини средином 1941. године. Писац нас даље води кроз историју српске кинематографије откривајући све детаље сарадње са највећим именима српског глумишта. Историја Југославије и Србије, политичка превирања, присећања на познанства са истакнутим личностима из политичког и културног живота чине један од најузбудљивијих делова приче и незаобилазна су у сећањима човека , који је живи хроничар прохујалог времена некадашње заједничке државе.
Упоредо са причом о успонима и тешкоћама на професионалном плану Шотра нам дубоко искрено и без горчине открива личне успоне, падове и трагедије. За већину својих сарадника има само речи хвале, понеку опомену и низ анегдота које красе овај дуг и прилично плодан уметнички живот. Књига аутора чувених филмова, серија, телевизијских шоу програма оставља читаоце у дубоком уверењу да ће после последње прочитане странице још дуго размишљати о њој.
Душица Брковић