Харуки Мураками, Безбојни Цукуру Тазаки и његове године ходочашћа, Геопоетика, 2013.
У свом најновијем роману Мураками нам приповеда о Цукуру Тазакију, тинејџеру који је од детињства волео возове и железничке станице. Цукури је као дечак имао четворо најбољих пријатеља са којима је био нераскидиво повезан. Међутим, по одласку на студије у Токио пријатељи, који су остали да студирају у родном граду, изненада прекидају сваки контакта са Тазакијем. Након прекида дугогодишњег пријатељства Цукуру се повлачи у самоћу и тек након шеснаест година креће у потрагу за одговором зашто је био избачен из своје групе. Сазнања до којих долази откривају му да је заправо он био тај који је читаву групу држао на окупу иако је био „безбојни“ .
„Безбојни Цакуру Тазаки и његове године ходочашћа“ је заправо прича о сећању, суочавању са прошлошћу, изгубљеном пријатељству и преиспитивању сопствених вредности. Најновији Муракамијев роман је реалистичан попут „Норвешке шуме“ али у њему се могу приметити и примесе трилогије „1Q84“. Наиме, и у овом роману присутна је танка граница између реалности и сна, присутан је онај паралелни, двоструки свет који је карактеристичан за овог јапанског писца. И у овој књизи Мураками се бави двојношћу идентитета, критиком савременог друштва и слободом мишљења.
„Људи бивају повређени и затварају се у своје светове, али како време пролази они се постепено отварају и тако одрастају. Ова књига је заправо књига о одрастању“, рекао је Мураками о роману „Безбојни Цукуру Тазаки и његове године ходочашћа“.
Биљана Раичић