Ово је прича која почиње „Били једном (или двапут, или трипут…) двоје најбољих другараˮ. А можда би њен почетак могао да гласи: „Били онолико пута колико је било деце која су имала плишаног медуˮ. У њој ћемо упознати дугокосу девојчицу у белој хаљиници са туфнама и медведа који је подиже како би дохватила сунчеве зраке или је изводи у шетњу нестварно лепим пределима. И без обзира на то да ли смо још увек деца, пожелећемо да закорачимо у непрегледно пространство неке од страница ове бајковите књиге, у нади да ће неко за нама заклопити њене корице.

Оливера Недељковић