Заустављамо се на следећој станици у нашем времеплову и доносимо причу о запосленима, најважнијем ресурсу Библиотеке. Поред књига, незаобилазан чинилац наше 175 година дуге историје су људи. Током времена, посао библиотекара се мењао и усложњавао, у складу са развојем информационо-комуникационих технологија и потреба корисника. Првих сто година активности су почивале на волонтерском раду малобројних појединаца заинтересованих за књигу и њено ширење у друштву, док су средства најчешће обезбеђивана путем чланарина, прилозима или донацијама у новцу. Штавише, било је важније платити послужитеља за одржавање и грејање просторија, него образовано лице које је требало да ради са грађом и читаоцима.

Тек 1946. године обновљена Градска књижница и читаоница добија од државе именовано лице за свог председника, Тиослава Матића (1909‒1994), професора Гимназије. Али и он је посао председника Књижнице обављао као ваншколску активност, до марта 1951, надзирући рад малобројног колектива од троје запослених. До шездесетих година 20. века број стално запослених није прешао седам.

Број радника Библиотеке у 1973. био је 12, 1977. године 15, а 1980. радило је 16 стално запослених: четворо са високом стручном спремом, један са вишом школом, седморо са средњом стручном спремом, два КВ и два помоћна радника. Изузев у Мрчајевцима, у осталих 14 сеоских огранака радила су лица ангажована по уговорима о делу. У следећих пет година број радника није се значајно мењао, до 1986. године и добијања на коришћење Хаџића куће, када је на платном списку Библиотеке било 21 лице.

У наредној деценији број радника се није суштински повећавао (22 у 1995. години, од тога петоро са пола радног времена), што је довело до тога да је крајем деведесетих година број радника и опао. То је условило неопходну смену генерација и интензивније запошљавање, па је од 1999. до 2006. године запослено 16 нових радника у Библиотеци, тако да је број запослених порастао на 27 или 70% предвиђеног стандарда.

У следећих десет година није било повећања броја радника, чему су допринеле и последице светске економске кризе након 2008. године и стагнирање буџета установе, па је крајем 2018. године Библиотека дочекала пресељење у нову зграду са свега 24 стално запослена радника са пуним радним временом. Усељење у нови, вишеструко већи простор и проширење спектра услуга указао је на хитност потребе запошљавања и подмлађивања кадра, тако да је у периоду 2019‒2022. порастао број запослених. У 2022. години Библиотека је пословала са 30 стално запослених, што је у досадашњој историји установе највећи број радника, али то је и даље испод стандарда за јавне библиотеке и величину града Чачка.